O meni

Mene neki od vas znaju sa tv-a, neki sa Instagrama, znam da neki od vas slušaju i moju muziku ali za ovo što ćete ovde čitati to je potpuno nebitno….

Da krenemo

ispočetka

Na početku pre nego što bilo ko od nas odluči šta će biti kad poraste, otvori “Instagram”, Youtube, napravi svoje pratioce itd… Prvo se mora roditi…
E, pa rodio sam se… Jednog devetnestog februara 198… i neke što znači da gazim svoju četvrtu deceniju ovozemaljskog života…
Nisam vam ostavio godinu shvatićete zašto do kraja ovih redova. Pre nego vam ispričam svoju priču reći ću vam da imam dovoljno iskustva iza sebe, da ono što ću vam ispisati u ovim redovima je stoporocentno tačno, te pre nego vam je ispričano osetio sam to više puta na sebi, dobio potvrdu da funkcioniše, promenio mnogo nekih loših stvari kod sebe i najbitnije nastavio i dan danas da živim s tim – fenomenalno!
Tog nekog devetnestog februara osamdeset i neke bio je dan kao i svaki drugi rekla mi je mama…
Valjda su svi osim mene živeli svoje uobičajene živote, mene je zapalo da već tog dana negde oko četiri popodne donesem prvu tešku životnu odluku – Ostati ili ne u ovozemaljskom životu s obzirom da san stigao dobrih dva meseca ranije ili svima poznatih famoznih a vrlo kritičnih sedam meseci…
Dobro jebi ga šta je tu je nazad se ne može, ili ću napred ili me nema…
Rekli su mi posle da su ti prvi meseci mog života bili nadasve interesantni, bleja u inkubatoru je bila zeznuta jer niko nije znao s kojim cu posledicama napolje….
E, zbog tih posledica sam seo ovo da vam pišem…
Ja koga tu i tamo znate sa tv-ekrana, ja, čiju muziku slušate i lajkujete mi fotke na Instagramu…

Ja sam Milan Popović i rođen sam sa “CEREBRALNOM PARALIZOM”.
– Čekaj, ali kako!?

Na Instagram fotografijama izgledaš odlično, ništa se ne vidi – ne kapiram?!
Jednostavno je – ne vidi se jer VOLIM SEBE, JER NE RAZMIŠLJAM O TOME, JER BRINEM O SEBI I JER ĆU VEROVATNO POMOĆI I TEBI DA SE REŠIŠ SVIH MOGUĆIH LIČNIH TERETA, tako što ću ti pokazati kako da promeniš svoj način života i uzmeš sve što želiš…

Depresija

Anksioznost

Napadi panike

Realno, ako sam ja mogao da prepišam pola sveta, izblejim sa Karleušom, Cecom i još nekim likovima na koje se ti pališ dok vrtiš tv kanale iz fotelje i odlažeš bitne stavke za svoj bolju život za sutra ili idući ponedeljak a da pritom nemam ni dve cele zdrave noge.. Da vidimo koji je tvoj problem?!

Samo da ti kažem zbog ograničenih mogućnosti kretanja prvo sam pao u depresiju, posle sam fasovao anksioznost i napade panike, onda sam jednog Božiča ispod jelke našao vagu na koju sam stao i pisalo je skoro sto kila čak sam imao i povišen pritisak sa jedva tridesetak godina…

Neću da lažem, išao sam po teretanama, počinjao pa odustajao, držao dijete i jeo krišom kad me niko ne vidi bio nezadovoljan i utučen toliko da sam i najrođenijima išao na živce jer su me napadi panike lomili dnevno dva do tri puta čak i kad ležim uz tv ne radeći ništa…

Shvatio sam da nešto moram hitno promeniti ili me uskoro neće biti, dragim ljudima idem na živce a sveukupno uništava i moju karijeru. Ko me prati od početka na Instagramu zna da je bio period od skoro godinu i nešto gde nisam kačio apsolutno ništa…

Teretana

Prvo sam uveo u svoj život po hiljadu i neki put odlaske u teretanu, ipak ovaj put sam im pristupio tako da mi ne budu pritisak kako ću sad morati to to i to da radim svaki dan a neću smeti to to i to…

 

ishrana

Drugo sredio sam ishranu ali tako da čak i mekdonalds ili pica rade za mene da izgledam bolje

 

Težina

Sredio liniju tako da imam skoro 40kg čiste mišićne mase a isto kilograma

i evo šta se desilo

NAPADI PANIKE SU NESTALI

PRITISAK MI JE 120/80

DEPRESIJE VIŠE NEMA – Čak ni one teške opsesivne misli kad se jave ponekad jer svi smo mi ljudi ne traju duže od par sekundi

JEDEM PIJEM SKAČEM SMEJEM SE I NIŠTA VIŠE NE IZGLEDA TOLIKO TEŠKO…

Bukvalno vam je 45 minuta potrebno za bilo šta što želite da ostvarite

Ako vam treba neko za razgovor, savet kako i šta dalje, tu sam…

Meni su trebale godine da istražim sve ovo, rešim se svih loših stvari, padam i ustajem pa sve ispočetka…
Sad znam kako treba i sta zaobići, na šta ne gubiti energiju…
Te savete sam odlučio da delim ovde sa ljudima ali samo onima koji su spremni da čuju i probaju.
Bukvalno vam je 45 minuta potrebno za bilo šta što želite da ostvarite, sve preko toga je gubljenje živaca, snage i vremena a ja sam to saznao na jedan teži način trošeći sate dane i godine što se vama neće desiti.

Ako ste zaglavljeni u problemima, ne znate kako dalje, želite da ostvarite neke snove ali vam ne ide, kontaktirajte me da porazgovaramo i ponudim vam praktične savete za koje znam da rade jer sam ih probao na sebi. Svi se mi na putu ličnog razvoja zaglavimo negde, a dobri smo onoliko koliko nam je brzine potrebno da se izvučemo odatle.

Ako vam treba neko za razgovor, savet kako i šta dalje, tu sam…Bio sam dosta puta osuđen na to da budem dole…i na to da se borim sa cerebralom plus…
Gazim četvrtu deceniju života, u zemlji Srbiji na brdovitom Balkanu gde vladaju predrasude, paradoksi i neke sitnice koje više ne postoje ni u američkim filmovima…Sa cerebralnom paralizom u nogama i ciljevima u glavi, ostvario sam devedeset devet posto onoga što sam kao dečak kog je malo ko u životu razumeo sanjao…
Hajde da vidimo šta ti možeš za “45 minuta”…da ispišemo i tih 100%…

zapratite me na instagramu

?