ŠTA JE “45 MINUTA” KONCEPT?

Kad se rodite sa cerebralnom paralizom onda vam nekako nametnu da vam je vežbanje obavezni svakodnevni život. Nisam se ni ja tu posebno razlikovao od drugih. Imao sam tri godine kad je rečeno:

OD DANAS PA DO KRAJA ŽIVOTA ON MORA VEŽBATI AKO MISLITE DA IMA NORMALAN ŽIVOT…

Iako mi je to bilo propisano kao neizostavljivi način života, nisam se nešto preterano razlikovao od druge dece, mrzeo sam što moram vežbati svaki dan. Magareće godine su bile poseban izazov više sam bio van sale sa vežbanje i van teretane nego unutra, jer znate ono ma neće meni niko da crta šta ja moram… Ne moram ja ništa, ja znam bolje šta je dobro za mene.

U jednom trenutku skroz sam prestao, ne samo da vežbam nego i bilo kakvu fizičku aktivnost…

Dani nedelje pa i godine su prolazile a s njima dolazilo sve više dokaza pa i tegoba koje su nesunjivo podesećale da me telo više ne sluša kao ranije.
Sad mi to zvuci smešno ali u prvom trenutku nije, nisam se mogao popeti uz stepenice kojim sam od rođenja svaki dan prolazno na putu kuća, škola, kasnije posao…

Meni je to bio jasan znak da sam napravio glupost jer sam se pravio “Pametan” i da hitno nešto moram da promenim…

Kako je najteže promeniti sebe morao sam da skrojim trening koji će:

  • SREDITI MOJU KILAŽU
  • OPORAVITI MOJE TELO
  • SREDITI MOJU PSIHU DA MI TRENING NE BUDE NEŠTO ŠTO MI STVARA PSIHIČKI TERET

Napravio sam trening koji je “manje- više” pristupačan svima, ishranu od koje nisam na mukama a odlazak u teretanu više nije presing na moju psihu, nego užitak…
Spreman sam sa vama da podelim moju priču, da vam dam savete i obećam najboljih “45” minuta u životu. Bilo da ćemo trenirati ili pričati da razgovorom rešimo sve prepreke jer “Dogovor kuću gradu”…

Ako ste sPremni za nešto drugačije …
Kontakirajte me, pa da krenemo….

šta vas očekuje?

?

zapratite me na instagramu

?